Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Normalnim se smatraju vrednosti sistolnog – gornjeg pritiska u rasponu od 90-130 mmHg i donjeg-dijastolnog od 60-85mmHg. Vrednosti gornjeg pritiska od 130-139mmHg i od 85-90mmHg za donji pritisak se smatraju visoko normalnim ili predhipertenzijom.
Šta se smatra niskim krvnim pritiskom?
Nizak krvni pritisak se označava kao arterijska hipotenzija tj. kad su vrednosti gornjeg pritiska ispod 90mmHg a donjeg ispod 60 mmHg. Ipak, opasna granica spuštanja krvnog pritiska je niža od toga, iznosi oko 50/35 mmHg i to je vrednost kada zapravo prestaje cirkulisanje krvi i kad osoba usled prestanka cirkulacije gubi svest i biva životno ugrožena.
Šta je povišen krvni pritisak?
Povišen krvni pritisak ili hipertenzija, predstavlja stanje stalno povišenog arterijskog krvnog pritiska iznad vrednosti > 140/90 mmHg. Razlikuje se više stadijuma povišenog krvnog pritiska i naravno, viši stadijum hipertenzije predstavlja veću opasnost po zdravlje, oštećenje ciljnih organa i na kraju i sam život.
Koji su uzroci arterijske hipertenzije?
Hipertenzija može biti esencijalna ili primarna i sekundarna. Primarna hipertenzija se tako naziva jer je tačan uzrok bolesti nepoznat i kod oko 95% ljudi koji imaju arterijsku hipertenziju se uzrok ne zna. Poznati su pak mnogi faktori rizika i patofiziološki mehanizmi koji dovode do ovog poremećaja. Obzirom da bubrezi imaju centralnu ulogu u normalnoj regulaciji krvnog pritiska jasno je da i u patofiziologiji hipertenzije imaju veliki značaj. Sa druge strane, povišen krvni pritisak, uz šećernu bolest, predstavlja najznačajniji etiološki faktor hronične bubrežne bolesti. Zbog toga je u dijagnostici i lečenju povišenog krvnog pritiska apsolutno neophodno ispitivanje bubrežne funkcije koja je i jedan od markera oštećenja ciljnih organa i stadijuma hipertenzije.
Sekundarno povišen krvni pritisak je uzrokovan definisanom grupom bolesti, odnosno ima poznat uzrok i potencijalno je izlečiv, ukoliko se patološki supstrat koji dovodi do poremećaja ukloni. U te poznate uzroke arterijske hipertenzije spadaju neke endokrine bolesti prvenstveno štitne žlezde, ali i nadbubrežnih i polnih žlezda, neke urođene bolesti i poremećaji, a najčešći uzrok sekundarne hipertenzije su bolesti bubrega. Po mehanizmu, bubrežna hipertenzija se deli na renovaskularni i renoparenhimsku. Renovaskularna bolest sa posledičnom hipertenzijom predstvalja suženje lumena bubrežne arterije a može biti jednostrano, dvostrano te zahvatati krvni sud na jednom ili više mesta. Kod mladih osoba patološki supstrat je, uglavnom, fibromuskularna displazija a kod starijih ateroskleroza. Renoparenhimska hipertenzija nastaje kao posledica oboljenja bubrežnog parenhima. Mehanizmi su različiti i zavise od prirode osnovne bolesti.
Koji su simptomi arterijske hipertenzije?
Arterijska hipertenzija ne mora u početku davati simptome, vremenom se javljaju oštećenja krvnih sudova i ciljnih organa – srca, mozga, bubrega, oka što zahteva kompleksniji pristup lečenju. U međuvremenu, kod skoka pritiska se mogu javiti :
- Glavobolja
- Vrtoglavica, nestabilnost pri stajanju i kretanju
- Zujanje u ušima
- Osećaj pritiska i/ili bola u grudima
- Lupanje i/ili preskakanje srca
- Gušenje i nedostatak vazduha
- Brzo zamaranje
- Nervoza, loš san, seksualna disfunkcija itd.
Koje su posledice i komplikacije neotkrivene, nelečene ili neadekvatno lečene hipertenzije?
Kad započeti lečenje arterijske hipertenzije?
Najpre je potrebno postaviti dijagnozu ove bolesti, obaviti pregled, proceniti faktore rizika i uraditi dopunska ispitivanja prema nalogu lekara da bi se procenio uzrok i stepen arterijske hipertenzije kao i postojanje oštećenja ciljnih organa (laboratorijske analize, hormonski status, pregled kardiologa, oftalmologa, nefrologa, endokrinologa). Potom se odlučuje da li je odmah potrebno započinjanje lečenja povišenog krvnog pritiska lekovima ili se može pokušati samo takozvanim nefarmakološkim merama regulisanje krvnog pritiska neko vreme.
Kako se može regulisati krvni pritisak bez lekova?
Mere prevencije kardiovaskularnih bolesti su univerzalne:
- Regulisanje telesne težine do normalnih vrednosti
- Smanjenje unosa soli putem hrane i vode
- Izbalansirana zdrava ishrana bazirana na unosu zdravih masnoća i smanjenom unosu rafinisanih ugljenih hidrata
- Promena navika – zabrana pušenja, ograničenje unosa alkohola, gaziranih obojenih napitaka, energetskih napitaka, kafe
- Redovna, umerena fizička aktivnost minimum 3x nedeljno u trajanju od 30-60 min
- Dovoljno sna i dobra kontrola stresa
Ne može se svaki povišen krvni pritisak regulisati bez lekova ali uvek treba primenjivati navedene mere promene stila života i pored uzimanja lekova.
Arterijska hipertenzija je hronično oboljenje i kontrole i lečenje su doživotni.
