Srce i bubreg
Srce kao centralni organ kardiovaskularnog sistema pumpa oko 5 litara krvi kroz krvne sudove organizma svakog minuta, što se naziva minutni volumen srca. Oko 20% minutnog volumena protiče kroz bubrege, zahvaljujući njihovoj strukturi i izuzetno bogatoj vaskularnoj mreži gde se filtrira. Kroz sistem kapilara i kanalića bubrega, komplikovanim procesima glomerularne filtracije, tubularne reabsorpcije i sekrecije, dolazi do stvaranja definitivne mokraće kojom organizam izbacuje višak tečnosti, soli i otpadne produkte metabolizma. U regulaciji krvnog pritiska bubreg ima centralnu ulogu. Ovi osnovni podaci iz fiziologije ukazuju na povezanost i nedeljivost kardiovaskularnog sistema i bubrega. Jasno je da će oboljenje jednog organskog sistema imati određene negativne posledice po drugi.
Bubrežne i kardiovaskularne bolesti
Koji su faktori rizika za bolesti srca?
Koji su faktori rizika za bolesti bubrega?
Bubrežne i kardiovaskularne bolesti imaju veliki broj zajedničkih faktora rizika, koji vremenom dovode do ovih oboljenja. To su tradicionalni promenljivi faktori rizika: povišen krvni pritisak ( arterijska hipertenzija), šećerna bolest (dijabetes), pušenje, povišene masnoće u krvi (poremećaj metabolizma holesterola, triglicerida, lipoproteina), povišena telesna težina ( gojaznost), smanjena fizička aktivnost (sedenterni način života). Grupu netradicionalnih faktora specifičnih za bolesti bubrega: čine anemija, opterećenje viškom tečnosti, povišen fosfor u krvi, proteinurija, povišen nivo homocisteina u krvi itd. I jedna i druga grupa faktora rizika dovodi do endotelne disfunkcije čiji je rani pokazatelj albuminurija – pojava frakcije proteina u mokraći kao pokazatelj bubrežnog oštećenja. Endotelna disfunkcija je takođe u isto vreme početak kardiovaskularnog kontinuuma koji dovodi do pojave i progresije bolesti srca i krvnih sudova izazivajući tokom vremena različite kardiovaskularne događaje – infarkt, šlog, poremećaje ritma i u krajnjoj instanci srčano popuštanje tzv. srčanu insuficijenciju koji mogu biti fatalni.
Da li postoji povezanost između bubrežnih i kardiovaskularnih bolesti?
U velikim kliničkim studijama koje su se bavile kardiovaskularnim obolljenjima, dokazano je da već i rani stadijumi bubrežne bolesti i slabosti predstavljaju nezavistan faktor rizika za nastanak i progresiju bolesti srca i krvnih sudova. S druge strane hronična bubrežna bolest se deli u 5 stadijuma. Epidemiološki podaci pokazuju fenomen “sante leda”; naime apsolutni broj bolesnika sa terminalnom bolešću bubrega, (stadijum 5) koji se leče nekom od metoda zamene bubrežne funkcije dijalizom ili transplantacijom, je višestruko manji od broja bolesnika u ranijim stadijumima bubrežne slabosti. Šta to znači? Bolesnici sa hroničnom bubrežnom bolešću su visoko rizični znatno pre nastanka terminalne bubrežne slabosti i imaju višestruko veći rizik od smrti pre započinjanja lečenja dijalizom ili transplantacijom. Oko 50% smrtnih slučajeva, u ovoj populaciji, su izazvani kardiovaskularnim oboljenjima.
Individualni pristup i prevencija su ključni
Treba posmatrati i lečiti osobu kao celinu a ne pojedine organe i organske sisteme. Prevenirajući i lečeći bolesti srca i krvnih sudova u velikoj meri zaustavljamo napredovanje bubrežne bolesti i obrnuto prevencijom bubrežnog oštećenja i bubrežne bolesti usporavamo napredovanje bolesti srca i krvnih sudova.